Postoji više različitih Srbija: Srbija u svetskim vestima, Srbija u centru međunarodne političke pažnje, Srbija kao geo-politička realnost Evrope i Balkana, Srbija kao zemlja neverovatne prošlosti...
Takođe, Srbija pripada i različitim svetovima – realnom svetu istorijskih okolnosti uslovljenom vekovnim uticajima moćnih sila, mističnom svetu duhovnog kontinuiteta i beskrajnog blagoslova, raznolikom prirodnom svetu predivnih bogatstava, svetu Istoka ali i svetu Zapada...Savremenu planetu uglavnom definišu ova dva poslednja sveta a nad Srbijom je oduvek lebdelo pitanje - da li je ona zapravo Istok na Zapadu ili Zapad na Istoku?
Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, potrebno je dobro upoznati Srbiju, njen duh, njenu neverovatnu istoriju, tradiciju, kulturu, narod i...ispostaviće se da smo i dalje bez pravog odgovora i da čak možda nema potrebe tragati za njim. Ipak je potrebno shvatiti da je upravo ta činjenica, to lebdeće pitanje bez odgovora, u najvećoj meri ono što Srbiju čini tako privlačnom, neodoljivom i egzotičnom u očima modernog putnika. Miris različitosti i autentičnosti kojom odiše ovaj balkansko-panonski prostor oseća se na svakom koraku. Od pitomih ravnica do stenovitih vrleti, od modernih gradova do arheoloških lokaliteta i srednjovekovnih manastira zaustavljenih u vremenu, od brzih bistrih planinskih potoka do širokog vijugavog Dunava, Save, Drine ili Tise...
Ne može se pomenuti Grčka, a da se u istom trenutku ne pojavi bezbroj asocijacija. Grčka je toliko prisutna u svesti modernog, obrazovanog i informisanog putnika, da se svaka dalja priča o ovoj zemlji može ovde i završiti bez bojazni da je bilo šta izostavljeno. Dovoljno je da se samo i pogleda mapa Grčke, i nedvosmisleno se dolazi do zaključka da bez kolebanja treba odmah krenuti na put. Kad se na to još doda i (slaba je bilo koja reč) vanredno bogata i duga istorija, kulturno nasleđe, spomenici, tradicija i današnja moderno razvijena Grčka, dobija se još milion potvrda za prethodnu odluku...
„Divlja lepota“ je turistički slogan kojim se opisuje jedna od najmlađih evropskih država - Crna Gora. Ne bi bilo pogrešno ni kada bi se doživljaj posete ovoj zemlji opisao i kao susret sa čarobnim i često mističnim prostranstvima, prelepom rivijerom ili vidicima od kojih zaista zastaje dah, susret sa srdačnim i ljubaznim ljudima, ponosnim čuvarima tradicije.
Oktobra 2009. godine, prestižni časopis „National Geographic“ je u svom specijalnom izdanju posvećenom putovanjima na naslovnoj strani objavio fotografiju Svetog Stefana i Crnu Goru svrstao u 50 najlepših mesta na planeti. Na listi su se uz Crnu Goru našle još samo tri evropske zemlje. Naravno da se ovakve stvari ne dešavaju slučajno jer je ovo zemlja sa toliko zanimljivih i jedinstvenih destinacija...
Bugarska je država čija je teritorija smeštena u region koji je i geografski i istorijski izuzetno interesantan. Na relativno malom prostoru smenjuje se toliko različitih pejzaža, prirodnih lepota, klimatskih uslova...u kombinaciji sa kulturnim ostacima bogate prošlosti, da svakako nije čudno što danas ova zemlja predstavlja vrlo poželjnu i perspektivnu turističku destinaciju.
Preko 9 miliona turista godišnje, uglavnom iz Evrope, poseti neku od mnogobrojnih atrakcija u Bugarskoj. Prirodna uslovljenost daje najbolji rezultat – Bugarska je zbir destinacija koje su posećene gotovo tokom cele godine.
Naravno, prvenstveno su posećene primorske destinacije rasute na oko 370 km obale Crnog mora, od kojih su neke poslednjih decenija izrasle u moćne gradove-hotele, kao što su Sunčev breg, Sozopol, Nesebar, Primorsko...
Predivne destinacije za letnji odmor: Marmaris, Bodrum, Kušadasi, Fetije, Alanja, Antalija...iz godine u godinu sve poznatije i atraktivnije. Postoji i stara priča da je rimski car Marko Antonije izabrao baš tursku obalu kao najlepši svadbeni dar voljenoj Kleopatri.
Zatim Istanbul, grad na dva kontinenta – jedini na planeti, sa prebogatom istorijom i kulturom. Kad je reč o istoriji i kulturi, tu je čuvenaTroja, Pergamon, Milet, Demre (nekadašnja Mira – rodno mesto Svetog Nikole). Na teritoriji današnje Turske nalaze se i arheološki lokaliteti dva od sedam svetskih čuda antičkog sveta – Mausolova grobnica u Halikarnasu i Artemidin hram u Efesu. Pa čudesna Kapadokija, mesečev pejzaž u kombinaciji sa drevnim podzemnim gradovima, crkvama sa vizantijskim freskama... gde možete odsesti u hotelima-pećinama, gde ne smete propustiti fantastičan let balonom i probati vina sa tradicijom od 4.000 godina. Zatim još čudesnija i zagonetnija planina Ararat na čijem se vrhu zaustavio Noje nakon biblijskog Potopa, mnogobrojni spomenici moćne vizatijske i otomanske imperije, živopisnog Orijenta...i možemo ovako nastaviti sve dok nam ne postane jasno da čitav život treba da posvetimo putovanju da bi posetili skrivene i otkrivene tajne ove zaista velike zemlje. Ilustracije radi, samo iz Španije, koja je pritom daleko od prvog mesta, Tursku godišnje poseti preko 200.000 ljudi...
Španija... Zemlja istorije i kulture, predivne muzike, temperamentnih stanovnika, bajkovitih predela, predivnih obala, čudesnih gradova...omiljena destinacija prošlih i modernih svetskih putnika, inspiracija i dom velikih umetnika i pustolova, tako stvarna i tako nestvarna...
Sredozemno more sa jedne i Atlantski okean sa druge strane daruju ovoj zemlji izuzetno važnu geografsku poziciju i lepotu prirode kakva se retko sreće na našoj planeti.
Španija je jedna od vodećih svetskih turističkih destinacija prema podacima WTO. Svakako da njene predivne i svima poznate “Koste” Kosta Brava, Kosta del Solitd. i čuvena ostrva – Balearii Kanarska ostrva, privlače svake godine neverovatan broj putnika iz celog sveta. Teško da neko nije čuo za Ljoret de Marili Ibicu, “Ludu trku”sa bikom ulicama sunčane Pamplone ili mnogo bezopasniju “La tomatinu”u Bunjolu...Sa druge strane, gotovo svaki grad u Španiji, posebno oni veći kao što su Braselona, Madrid, Sevilja... bez obzira da li se nalaze na obali mora ili okeana ili u kontinentalnom delu, predstavljaju vrlo posećene destinacije ove planete.
Susret sa jedinstvenim kontrastima modernog i tradicionalnog, istorijskog, stalno je prisutan u Španiji. Orijent i Evropa, usponi i padovi, izuzetno bogata istorija pod vrelim iberijskim suncem teško da može biti ispričana ukratko...
Kada pogledamo na geografskoj mapi kako izgleda Egipat, zaključujemo da je to verovatno geometrijski najpravilnija država na planeti, posebno zapadna i južna granica koje teku gotovo pravolinijski i čine skoro idealno prav ugao. Odgovor na ovaj fenomen leži u činjenici da je Egipat uglavnom pustinjska zemlja a skoro 95% teritorije je nenaseljeno. Gostoljubiva i za život pogodna oblast je samo plodna dolina i delta velike reke Nil. Ali to „samo“ stvorilo je, pre više od 5.000 godina, region jedne od najstarijih civilizacija u istoriji čoveka, veoma naprednu i još uvek u velikoj meri tajanstvenu, misterioznu...
Drevni Egipat je za sva vremena obeležio ovaj deo naše planete, antičke civilizacije više nema ali atmosfera starog carstva još uvek živi kroz čudesne ostatke njihovih arhitektonskih dostignuća, monumentalnih figura i priča o životima moćnih faraona. Interesovanje Evropljana za tragove ove velike civilizacije pojačano je od kraja XVIII veka što je rezultiralo brojnim arheološkim istraživanjima ali i činjenicom da se danas veliki deo istorijskog blaga starog Egipta nalazi u nuzejima i kolekcijama van granica modernog Egipta. Takođe, ovo je bio i prvi korak u kasnijem formiranju Egipta kao moćne turističke destinacije. XX vek doneo je sa razvojem turizma i nove istraživače, posetioce iz svih krajeva sveta koji se dive vrhunskim dometima nestale civilizacije. Ostaci građevina, umetnički predmeti, hijeroglifi, sarkofazi…spadaju u najveće i najpoznatije atrakcije ne samo Egipta već i čitave naše planete...
Iako o Albaniji kao destinaciji za letovanje, bar do sada, mnogi građani nisu razmišljali, u pitanju je nama vrlo bliska zemlja koju godišnje poseti više od šest i po miliona turista.
Mnogi svetski, a sada i srpski mediji koji su obilazili Albaniju, ocenjuju da je albansko primorje prava „evropska egzotika“.
Čiste i prostrane plaže, tirkizna boja mora, izvanredni prirodni predeli, kao i cene koje su i do 50 odsto niže u odnosu na Hrvatsku, Crnu Goru ili Grčku, stavljaju Albaniju na listu destinacija koje su već sada, a biće i u budućnosti omiljene među srpskim turistima.